Jednostavnim povlačenjem oborila ga je na kolena pred sobom. Shvatio je, nespretno je ljubio od nervoze. Bilo je to slatko, početnički. Nakon svega što je čula o studentskom životu, očekivala je više. Zavalila se, čvrstom rukom ga je povukla preko sebe dok joj lice nije bilo tamo gde joj je trebalo, a njeni bokovi su se podizali u ritmu koji je on bio presporo da prati.
Lagano škripanje iz hodnika. Vrata su bila poluotvorena, a u polumraku okvira, Kloi je posmatrala, razrogačenih očiju.
Helenin pogled se ukrstito sa devojčičinim. Ideja, oštra i jasna, preseče maglu. Podigla je glavu, glasom mirnim.
"Kloi. Dođi ovamo."
Devojka je ušla, nesigurna poput vrapca. Helen je potapšala mesto na krevetu pored sebe.
"Legni."
Kad je devojka bila na leđima, s nogama koje su lagano drhtale raširenih, Helen je pogledala Marka, čije je lice bilo vlažno od nje. "Gledaj", uputila ga je, glasom poput učiteljice. Zatim je spustila glavu između Kloininih bedara, demonstrirajući sporo, namerno umenje od kog je mlađa devojka zaustavila dah i izvila se od kreveta.
Mark je stajao pored zida, posmatrač u vlastitoj drami, dok mu se ruka bespomoćno kretala po sebi.
"Dosta gledanja", rekla je Helen, odvlačeći se od Kloi, čiji se grudni koš teško podizao. "Pokaži mi da si nešto naučio."
Prešao je do kreveta, njegovo ulazak u Kloi je isprva bio nespretan. Helen je prišla iza njega, čvrsto stavivši ruke na njegove bokove. "Sporije", promrmljala je, vodeći ga. "Ne zabijaš ekser." Pritisnula je svoje telo uz njegova leđa, njena toplota prožimajući ga, njen vruć dah na njegovom vratu dok ga je svakim pokretom gurała dublje, usklađujući njihov ritam dok jedini zvukovi nisu bili koža o kožu i prekidani dah.
Posle, dok su ležali u iscrpljenom klupku, Helen se oslonila na lakat. Činilo se da je čas bio samo na pola završen. Razumevajući pogled upućen Kloi, pomerila se niže po krevetu. Devojka je sledila njen primer. Zajedno su ga primile u svoja usta, meka, zajednička zavera usana i jezika od koje mu se pred očima pojavile zvezde.
Kloi je krenula prva, penjući se preko njega, primivši ga u sebe tihim izdisajem, a oči su joj se zatvorile. Helen je posmatrala, zatim je zamenila, razlika u njihovom ritmu, način na koji su ga držale, bio je studija kontrasta. Kretao se između njih, voden njihovim rukama, izgubljen u osećanju tako intenzivnom da je graničilo sa bolom.
Kasnije, u mraku, fantazija koju se nikad nije usudio izgovoriti ležala je iscrpljena među njima. Nije se radilo samo o činu. Radilo se o kontroli, o toj tihoj vlasti u njenom dodiru, o načinu na koji je prepisala pravila kuće, a da pritom nije podigla glas. Tišina koja je usledila bila je drugačija sada. Bila je puna.
